Laktacija je karakteristika sisara, njihova evolucijska prednost, značajna za njihovo preživljavanje. Biohemijsko nutritivna i imunološka svojstva mleka prilagođena su vrsti sisara kojoj je prirodno namenjeno. Za humano odojče najbolje je upravo mleko njegove majke.
Laktacija je karakteristika sisara, njihova evolucijska prednost, značajna za njihovo preživljavanje. Biohemijsko nutritivna i imunološka svojstva mleka prilagođena su vrsti sisara kojoj je prirodno namenjeno. Za humano odojče najbolje je upravo mleko njegove majke.
Ako gestacijska starost novorođenčeta (ispod 34. gestacijske nedelje) ili zdravstveno stanje novorođenčeta (npr. novorođenčad na mehaničkoj ventlatornoj potpori, respiratorni distres i septična stanja sa progresijom) predstavljaju problem za ishranu putem dojenja i tada se majčino mleko može koristi za ishranu različitim metodama - putem orogastrične sonde, čašice ili kašičice.
Majčino mleko poseduje kvalitativne i kvantitativne prednosti u svom sastavu u odnosu na bilo koje drugo mleko ili formule od kravljeg mleka.
Majčino mleko poseduje esencijalne i semiesencijalne amino kiseline, esencijalne masne kiseline bitne za pravilan rast i razvoj. Višestruko više je zastupljen vitamin C, jedan od najjačih prirodnih antioksidanasa. Visok sadržaj gvožđa i bolja apsorptibilnost doprinosi manjoj učestalosti anemija u prvih tri meseca nakon rođenja. Niska osmolarnost ne opterećuje nezreo bubrežni sistem novorođenčeta.
Prisustvo humoralnih činilaca i antiinflamatornih faktora u majčinom mleku, čine da je imunska prednost majčinog mleka nenadoknadiva u odnosu na bilo koje drugo mleko.
Imunski sistem odojčeta je sposoban za imunski odgovor, ali ne u potpunosti, a od rupture plodovih ovojaka do rođenja i nakon rođenja novorođenče je izloženo mnogobrojnim mikroorganizmima.
Majčino mleko ima bakteriostatski i baktericidni efekat (sprečava rast ili ubija bakterije).
Mlečna žlezda je sastavni deo mukoznog imunskog sistema, sa lokalnom produkcijom antitela. Sekretorni IgA luče plazma ćelije majčinog mleka, on sprečava prodor mikroorganizama kroz mukoze u cirkulaciju i daje manju sklonost oboljenjima gastrointestinalnog i respiratornog trakta. Laktoferin je prirodni bakteriostatik majčinog mleka, on zastavlja rast bakterija jer im oduzima gvožđe značajno za rast i razmnožavanje bakterija. Lizozim je prirodni baktericid majčinog mleka, on lizira bakterijski omotač, ubija bakteriju i deluje sinergistički sa IgA. Epitelni faktori rasta doprinose stvaranju mukozne barijere. Putem majčinog mleka prenose se antivirusna antitela (polio, coxsackie, rota, rhinovirus, SARS-nCoV-2), što je osobito važno u nedostatku antiviralne terapije u lečenju virusnih infekcija. Majčino mleko ima imunomodulacijsku ulogu i odojče daje bolji odgovor na infekcije.
Prisustvo prebiotika u majčinom mleku (oligosaharidi) stimuliše predominaciju korisne saprofitne probiotske bakterijske flore (Lactobacillus species i Bifidobacterium species). Ova simbioza prebiotika i probiotika predstavlja bakterijsku barijeru i čini majčino mleko najboljim prirodnim simbiotikom. Ovaj simbiotik reguliše imunski odgovor, smanjuje vreme tranzita kroz digestivni trakt i smanjuje se u adultnom periodu učestalost inflamatornih bolesti creva i karcinoma kolona. Predominacija proteina surutke, dominantni ugljeni hidrat - laktoza u većem procentu u odnosu na druga mleka, prisustvo lipaze, doprinose lakšoj svarljivosti, boljoj kiselosti u digestivnom traktu, samim tim, sprečava se razvoj patogena i omogućava pravilan rast i razvoj dojenčeta i daje benefit ne samo aktuelnom već i adultnom zdravlju.
Prethodno navedene činjenice čine ishranu majčinim mlekom prioritetnom za najčešća neonatalna morbiditetna stanja: hiperbilirubinemije, infekcije, hipoglikemije, prematuritet, intrauterusni zastoj u rastu, dehidratacije. Manja je verovatnoća da će majka napustiti dete sa Down Sy, ako se uspostave podoji. Kod rascepa primarnog i sekundarnog nepca sam akt sisanja doprinosi boljem razvoju bukalne muskulature.
Postoji samo nekoliko oboljenja, uglavnom urođenih metaboličkih oboljenja kod novorođenčadi, kod kojih je majčino mleko potrebno zameniti specijalizovanom formulom kravljeg mleka (galaktozemija, fenilketonurija, intolerancija laktoze).
Zbog svog sastava, majčino mleko predstavlja idealnu hranu za odojče, ima zaštitnu ulogu u razvoju. Dojenjem se ostvaruje idealan rast i razvoj deteta i smanjuje učestalost obolevanja.
Prim. dr sci. med. Tanja Lazić Mitrovi