Bebe kod čijih majki ne dolazi do aktiviranja refleksa otpuštanja mleka ili on kasni, sisaju aktivno nekoliko minuta, ali bezuspešno. Beba sisa ali ne guta! Uznemirena je na dojci, plače, vuče dojku, majka ima osećaj da nema mleka. Suština je u tome da majka ima dovoljno mleka, ali je došlo do kočenja (blokade) stvaranja oksitocina. Strah, bol, umor, napetost… dovode do stanja stresa, stvara se adrenalin, a on utiče na smanjeno stvaranje oksitocina i zato izostaje refleks otpuštanja mleka.

Refleks otpuštanja (istiskivanja) mleka se javlja kod neposredne stimulacije (nadraživanja) nervnih ćelija u areoli bradavice sisanjem bebe, ali i stimulacijom preko čula vida, sluha (kada mama čuje bebin plač, vidi sliku bebe, oseti njen miris…) kada se nervni impulsi prenose do moždane kore i izazivaju otpuštanje hormona oksitocina (Let Down Reflex).

Mnoge mame koje doje imale su, nažalost, iskustvo sa nastankom mlečnih plikova u javnosti poznatih kao blisteri, manje ili više kao neprijatnost koja je bila pa prošla. Zašto nastaju do sada u potpunosti nije objašnjeno, jedno je sigurno, postoje od kada postoji dojenje. Tumačenja za nastanak blistera su različita.

Najveća briga koju majke imaju, vezana za dojenje je pitanje: “ Da li imam dovoljno mleka?“. Strah se javlja obično kada beba plače, a majka ne može da umiri bebu, kada majka nema dovoljno samopouzdanja, pod pritiskom okoline, kada izostaje podrška ili kada se pojave neke od poteškoća.

Mlečac ili Soor predstavlja gljivično oboljenje izazvano Candidom Albicans.

„Skokovi u razvoju“ predstavljaju period kada inače zdrava i mirna beba bez nekog posebno vidljivog razloga traži stalno da sisa i da bude beskrajno dugo na dojci. To može potrajati nekoliko dana, obično 3-4 dana. Suština je u tome da tada beba želi sebi da „napravi“ veću količinu mleka. Znamo da što beba više sisa, veća je potražnja, te je veće i stvaranje mleka. Kako se potrebe bebe povećaju, da bi sebi obezbedila optimalnu količinu za rast i razvoj, beba traži stalno da sisa.