Ishrana i hranjenje su daleko više nego unos nutrijenata; to je prilika da se podrže mnogi aspekti razvoja deteta.

Detaljne preporuke o dnevnom unosu kalorija i nutrijenata, stručne informacije o raznim nutrijentima i njihovoj ulozi roditeljima zapravo nisu potrebne i samo povećavaju brigu da li se dete dobro hrani. Česti su protivrečni saveti o preporučenom unosu mleka, vode… Prisutna je i “moda“ ranog uključivanje hrane koja nije sa naših prostora, preuzimanje iz drugih sredina i kultura. Reklame za dečju hranu takođe mogu da unesu zabunu, kao i komercijalne preporuke za suplemente – vitamine, multivitaminske preparate, probiotike.

NE DODAVATI so i šećer u hranu za decu tokom prve godine života, ne samo zbog kratkoročnog efekta na zdravlje, već I zbog formiranja praga za ukus slanog i slatkog kasnije u životu

Čvrsta kontrola hranjenja: Roditelji odlučuju kada će i koliko dete jesti. To nekada uključuje i hranjenje na silu. Dete se uči da jede i kada nije gladno i da treba da pojede sve iz tanjira. Ignoriše sopstvene mehanizme regulacije sitosti; regulacija se pomera na novi nivo, kada se očekuje stanje punog stomaka. Odojčad koja brzo dobijaju u težini imaju povećan rizik od doživotne gojaznosti. Bez dodatne intervencije velika je verovatnoća da će gojazno odojče nastaviti da bude gojazno tokom detinjstva, adolescencije i odraslog doba.

Izbegavajte bobičasto voće poput grožđa, višanja, suvog grožđa, čips, sirovu šargarepu, smoki, kikiriki i kokice u prvoj godini života. Sve su ovo namirnice koje mogu da dovedu do gušenja deteta!

Uvođenje nemlečne hrane nema samo neposredan uticaj na rast i razvoj tokom prve godine života; sve je više naučnih dokaza o dugoročnom uticaju na zdravlje za ceo život.