Period uvođenja nemlečne hrane je period brzog rasta i razvoja odojčeta. Težinu na rođenju beba udvostruči sa 5-6 meseci a utrostruči sa godinu dana; prosečno poraste 20-25 cm u prvoj godini; veoma je brz i rast glave, zbog brzog rasta i sazrevanja mozga. Odojčad su sklona anemiji i deficitu gvožđa, posebno deca rođena pre vremena, blizanci, deca rođena sa malom težinom, deca majki višerotki koje su rađale decu sa malim razmakom.

Jedan od glavnih preduslova dobrog zdravlja je raznovrsna ishrana. Smatramo da se dete dobro hrani ako svakodnevno unosi namirnice iz svih pet grupa (mleko i mlečni proizvodi/ Voće/ Povrće/ Žitarice/ Meso, riba, jaja). Nije retko da dete uporno odbija neku od ponuđenih namirnica; važno je znati da se svaka namirnica može zameniti nekom drugom iz iste grupe.

Odojčetu je potrebno mnogo energije, a kapacitet želuca je mali, pa mu je potrebno češće hranje- pet ili šest puta tokom dana. Između 6. i 8. meseca odojče treba da dobije 2-3 dodatna obroka. Uobičajene preporuke su da dobije jedan slan obrok, jednu voćnu kašicu i jednu kašicu sa žitaricama. Između 9. i 12. meseca broj dodatnih obroka je 3-4.

Odojče ima urođeni, evolucijom stečeni afinitet za slatko(posebno!) i slano. Urođeno je i odbijanje gorke hrane, što otežava uvođenje zelenog lisnatog povrća. Ove predispozicije mogu se modifikovati ranim uvođenjem različite hrane. Roditelji imaju važnu ulogu u uspostavljanju dobrih navika u ishrani. Ako dete ne prihvati odmah neku novu namirnicu, ne odustajte od nje. Naoružajte se strpljenjem; nekada mu ju je potrebno ponuditi i do deset puta da bi se priviklo na njen miris i ukus.

Odojče koje je na prirodnoj ishrani  trebalo bi da počne da uzima nemlečnu hranu u uzrastu od oko 6 meseci (preporuke SZO). Neke zemlje prepručuju da 5. mesecu počne da “proba” drugu hranu (davati samo po 1-2 kašičice nove namirnice pre podoja u prepodnevnim satima). Tek sa navršenih 6 meseci dete dobija ovu hranu svakodnevno kroz dva nemlečna obroka i jednu mlečnu kašicu.

Neke namirnice češće izazivaju alergiju od drugih (riba, belance, kikiriki i drugo koštunjivo voće…). U cilju prevazilaženja ovog problema (sve češćeg kod dece) bilo je pokušaja da se alergije preduprede odlaganjem uvođenja ovih namirnica, međutim, ova strategija se nije pokazala kao uspešna. Slično je i sa glutenom, uzročnikom celijakije.