Ishrana treba da se sastoji od namirnica visoke nutritivne vrednosti, da bude uravnotežena i usklađena sa potrebama deteta.

OPŠTE PREPORUKE

Detetu je tokom dana potrebno organizovati 3 – 4 glavna obroka i 1- 2 užine, koji su uvremenjeni i redovni.

Dojenje deteta, koje se hrani majčinim mlekom, treba nastaviti na zahtev tokom druge godine i duže. Dojenje nastaviti kao način hranjenja a ne koristiti ga kao način smirivanja ili ucene deteta.

Dete treba da jede iz svog tanjira, za stolom, hranu koja se priprema i za ostale članove porodice, pod supervizijom odraslih. Izbegavati davanje komada namirnica koji mogu dovesti do zapadanja u disajne puteve i gušenja: veći komadi hrane, tvrđi komadi voća, celo zrno grožđa, cela zrna orašastih plodova, kokice…

Potrebno je pratiti ponašanje deteta, i sa osetljivošću reagovati na signale koje dete upućuje kada je gladno ili sito. Hraniti ga polako, strpljivo, uz ohrabrivanje, prijatno obraćanje i priču, ali ne i prisilu. Ako dete lako gubi interes za hranom umanjiti ometanje tokom obroka i rasipanje pažnje. Hranjenje shvatiti i kao period učenja i ljubavi.

Dozvoliti detetu da se hrani svojim prstićima, da samo pije iz šolje. U početku ga hranitii kašičicom ali kada ono pokaže želju da je samo koristi ili da koristi viljušku, izaći njegovoj potrebi u susret jer će tako ovu veštinu najlakše i najbrže savladati.

Ohrabrivati dete da se navikava na nove boje, ukuse i teksture, širiti repertoar kvalitetnim namirnicama. Ako dete neku namirnicu odbije, ponuditi je kasnije u više navrata (nekad i do 20 puta), eksperimentisati sa raznim kombinacijama namirnica.

Učiti dete pravilnim navikama tokom jela, kroz lični primer: pranje ruku pre jela, izbegavanje priče i trčanja dok je zalogaj u ustima.

Bolesno dete ima lošiji apetit i zato uglavnom samo sisa ali ga treba češće nuditi sa tečnošću i omiljenom hranom, naročito kada izlazi iz perioda bolesti.

NAMIRNICE U SVAKODNEVNOM JELOVNIKU DETETA

Za optimalni rast i razvoj deteta kao i svakodnevne aktivnosti potreban je dovoljan unos: energije, proteina i mikroelemenata prvenstveno: gvožđa, cinka, kalcijuma, vitamina A, C, folata i drugo.

Dnevne energetske potrebe deteta u drugoj godini su u proseku oko 1000 kcal (89 kcal po kilogramu telesne mase) sa sledećim udelima hranljivih materija:

• 45 – 65% iz ugljenih hidrata,
• 5 – 20 % iz belančevina i
• 30 – 40 % iz masti.

Dojena deca trećinu dnevnih energetskih potreba dobijaju iz majčinog mleka.

Preostale potrebe se zadovoljavaju iz raznovrsnih kombinacija životnih namirnica, koje se nude tokom dana.

Skrobna hrana: žitarice (pšenica, ovas, ječam, raž, pirinač, kukuruz, proso, heljda) i njihovi proizvodi (hleb, peciva, testenine.), krompir, prvenstveno su izvor energije, folata, vitamina B grupe ali neke i belančevina. Polovina žitarica ili proizvoda od žitarica ,koje se nude detetu, treba da je od celog zrna.

Glavni izvor belančevina su namirnice životinjskog porekla: meso, živina i riba (izvor gvožđa i cinka); jetra (bogata vitaminom A i folatima), jaje (vitamin A). Alternativno tu su i mahunarke: pasulj, grašak, sočivo, leblebije i soja… (neke izvor i gvožđa i kalcijuma), ali one ne mogu u potpunosti predstavljati zamenu za namirnice životinjskog porekla.

Mlečni proizvodi: mleko, jogurt, kiselo mleko, kefir, sir, kajmak, pavlaka su izvori kalcijuma, proteina, energije i vitamina B kompleksa. Detetu koje se ne hrani majčinim mlekom, treba nuditi punomasno mleko ili jogurt oko 2 čaše.

Povrće obojeno: crveno i narandžasto (šargarepa, dinja, paprika, paradaiz…), zeleno lisnato povrće (spanać, blitva, brokoli, zelena salata…) i drugo (luk, karfiol,tikvice…) je bogato vitaminima a posebno A, C i folatima, dijetalnim vlaknima…

Voće: jabuke, kruške, šljive, breskve, maline, borovnice, pomorandža… izvor diejtalnih vlakana, vitamina i minerala. Najbolje je nuditi celo sveže ali može i, usitnjeno, sušeno ili kao sveže ceđeni sok. Soka ne treba davati više od 120-180ml. Jezgrovito (orašasto) voće u svom sastavu ima korisne masti i belančevine te ih usitnjene treba uključiti u dečji jelovnik ako ne pokazuju alergiju.

Jestiva ulja: maslinovo, suncokretovo, kukuruzno… su bogata esencijalnim masnim kiselinama i koncentrovani izvor energije te ih treba dodati u jela radi pojačanja energetske vrednosti i ukusa (oko 1 supena kašika).

DNEVNI JELOVNIK

Roditelj određuje okruženje, sigurno i podržavajuće, i koje namirnice će ponuditi detetu a dete određuje kada i koliko će jesti, što je uslovljeno njegovom konstitucijom, telesnom masom i nivoom aktivnosti.

Hrana koja se nudi detetu treba da je: raznovrsna, bogatog hranljivog sastava, higijenski ispravna (sveža, dobro oprana i sigurno čuvana), gnječena ili seckana i da se lako žvaće.

Pripremljen obrok, koji stoji na sobnoj temperaturi više od 2 sata, ne nuditi detetu.

Količina hrane koju dete može uneti tokom jednog obroka zavisi od kapaciteta želuca koji se menja sa uzrastom i zaprema 30ml za svaki kilogram telesne mase deteta. Stoga je važno da hrana ima potrebnu energetsku gustinu (0,8-1,0 kcal/gr), da se ne preliva preko kašike. Između obroka detetu ponuditi vodu.

Primer, raznih sadržaja i dnevnog rasporeda obroka

Pored podoja detetu se može ponuditi za

Doručak (8h): popara, kačamak, palenta sa sirom, žitarice sa mlekom (može i dodatak voća), kajgana, bareno jaje, hleb sa puterom i pekmezom, mleko ili jogurt… parče hleba…

Ručak(14h): tradicionalna jela sa mesom: razne vrste musaka, kupus, pasulj, grašak, makaroni sa mlevenim mesom, grilovana riba, grilovano povrće sa mesom… parče hleba. Povrće, tokom nedelje, menjati kako bi se davale namirnice iz svih podgrupa: zeleno lisnato, crveno/narandžasto, skrobno, idr.

Večera (20h): sutlijaš, makaroni sa sirom, parče mesa sa povrćem, pečena riba sa povrćem, bareno povrće sa malo pavlake, mleko…

Užine(11 i 17h): proja, pita, mafin, voće, voćni sok, voćni jogurt, keks, puding, parče sira sa hlebom od celog zrna…

Važno je ograničiti unos soli i šećera.

preuzeto sa www.halobeba.rs