Dojenje je mnogo više od samog hranjenja.

Osim što zadovoljava bebinu potrebu za hranom, kako objašnjava za Ona.rs specijalista higijene, dr med sci dr Jelena Gudelj-Rakić, iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", dete preko dojenja ostvaruje i povezanost sa majkom i zadovoljava potrebu za bliskošću, stimuliše razvoj svih svojih čula, postiže bolji psihomotorni razvoj i razvoj inteligencije.

Kako preporučuju specijalista, novorođenče treba da bude na majčinim grudima odmah posle porođaja, jer to čini prirodni nastavak spone majke i deteta. A sam prvi podoj trebalo bi da bude odmah posle porođaja jer je novorođenče već tada spremno da sisa (sisa šaku ili okreće glavu kako bi pronašlo grudi – urođeni refleks).

Stavljanjem novorođenčeta na grudi uspostavlja se kontakt "koža na kožu" odmah po rođenju, što podstiče stvaranje mleka u majčinim dojkama i čini lakšim kasniji proces dojenja.

- Svako vreme za započinjanje dojenja je pravo vreme, ali bi bilo najbolje da se novorođenče podoji odmah posle porođaja ili u toku prvih sat vremena od rođenja. Ukoliko je rođeno carskim rezom, onda u toku prvih šest sati od porođaja - navodi dr Gudelj-Rakić.

Kolostrum je mleko koje se stvara u majčinim grudima tokom prvih par dana nakon porođaja. Ova gusta, lepljiva, žućkasta, lako svarljiva tečnost najbolja je hrana za novorođenče i ima je taman onoliko koliko treba.

Kako je kolostrum veoma bogat proteinima, ugljenim hidratima i antitelima, dr Gudelj-Rakić ističe da on predstavlja prvu prirodnu zaštitu deteta protiv brojnih bakterija i virusa.

Što se tiče satnice dojenja, najbolje je primeniti princip "podoj na zahtev", odnosno dojiti dete kad god poželi.

Kada okreće glavu da pronađe majčine grudi ili počne da sisa šaku, to je obično znak da je gladno.

- Preporuka je dojenje na zahtev, ali da između podoja ne prođe manje od dva, niti više od četiri sata - naglašava dr Gudelj-Rakić.  ​

preuzeto sa ona.rs