Kako vreme od porođaja odmiče tako se količina majčinog mleka polako povećava u njenim grudima.

Kod mama se već u trenutku kada izlaze iz porodilišta javlja takozvano prelazno mleko, koje nadolazi nakon onog prvog mleka koje nazivamo kolostrum.

Međutim, da bi mleko krenulo svoju proizvodnju, prirodan proces ka povećanju količine, beba ne samo da mora da sisa, več mora i da sisa pravilno. Zato je veoma važno da je beba, dok je još u porodilištu i dok su majčine dojke mekane i pune kolostruma, bude pravilno postavljena na dojku i ispravno naučena da vuče.

Način na koji dete prianja na dojku prilikom dojenja naziva se hvat.

Ne samo što je taj kontakt neophodan da se podstakne lučenje mleka iz dojki, već se i njegova količina prilagođava količini koja je detetu potrebna da dojka otpusti kako bi beba bila zaista sita.

- Ono što se dešava kod nepravilnog hvata su problemi koji nastaju, pre svega ragade, a onda kasnije mama ima problem sa prepunjenošću u dojkama. Beba ih ne prazni, stalno je umora i pospana, iz čega dalje nastaje čitav drugi niz problema. Oni ako se ne poprave do trećeg-četvrtog meseca, i količina mleka u majčinim grudima će početi da se smanjuje - objašnjava Milena Popević, savetnica za dojenje iz Udruženja "Roditelj".

- U tim situacijama se najverovatnije javio problem zato što, osim što se krenulo sa dodavanjem flašice, opet na nepravilan način, verovatno je došlo i do toga da zbog nepravilnog hvata na dojci mamino telo nije imalo dovoljnu stimulaciju i samim tim dojke su počele da smanjuju količinu mleka. Zato nam je jako važno da još u porodilištu mama traži pomoć, prvenstveno od laktacijskih sestara koje svako porodilište ima. Neophodno je da ih dozovu i pitaju, da bukvalno budu dosadne ako treba, dok neko ne dođe da pogleda da li beba pravilno hvata dojku - ističe Popević.

Savetnica kaže da, ukoliko su već izašle iz porodilišta, mame uvek mogu da se obrate Udruženju "Roditelj" za savet, preko sajta, telefona ili "Fejsbuk" grupe, gde mogu da postave pitanja. Popević ističe da mogu čak i iz porodilišta da pozovu savetovalište ukoliko nisu sigurni da li ispravno doje svoju bebu.

- Tokom pripreme u trudnoći mame bi trebale da pročitaju nešto o dojenju ili da odslušaju neku radionicu. Mi svakog prvog vikenda u mesecu održavamo besplatne onlajn radionice. Tako mogu da znaju šta ih sve očekuje u tim prvim danima nakon porođaja, a onda, ako im bude potrebna dodatna pomoć ili savet, uvek mogu da kontaktiraju naše savetnice. Sve to radimo volonterski i besplatno. I mi smo sve mame koje smo prošle kroz sve dojenje i znamo šta znači podrška u tim danima - podvlači Popević.

Savetnica kaže da bi u porodilištu bilo idealno da se beba odmah nakon porođaja stavi mami na stomak i da se polako sama uspuza i pronađe i uhvati dojku. To se inače zove "zlatni sat".

- Nažalost, u našim porodilištima to se retko kada desi, čak i kada stave bebu, to bude od 15 do 20 minuta, što bebi nikako ne daje dovoljno vremena da ona sama dođe do dojke i da je uhvati. Postoje istraživanja koja kažu da mame koje su imale taj zlatni sat kasnije imaju i mnogo manje problema sa dojenjem, jer beba prosto zna šta treba da radi i instinktivno hvata dojku - objašnjava savetnica.

Popević, međutim, ističe da se upravo ovo teško dešava sa bebom koja je, recimo, rođena pod epiduralnom anestezijom, jer je tada još pod anestezijom i ne može da puzi. Zato, u tom smislu, i sam način porođaja može da utiče na dojenje.

- Tu je i epiziotomija, koja je vrlo česta kod nas; može da dovede do toga da mama ne može da se namesti i lepo uhvati bebu da je podoji. I onda se to najčešće manifestuje tako da na jednoj strani, najčešće desnoj, mama dobije ragadu, jer ne može da se namesti ni sebe ni bebu, koja onda ne može dovoljno, niti pravilno da uhvati dojku - ističe savetnica.

I onda se, problemi nižu jedan za drugim.

- Beba bude pospana, neće da zine, neće da uhvati dojku, pa se posegne za dohranjivajem. Onda obično sledi savet da mama stavi silikonsku bradavicu, koju ona i stavi, a beba, opet, kada oseti tu tvrdu bradavicu, često i uhvati dojku, ali skoro uvek - nepravilno. Beba sisa vrh te silikonske bradavice, što je brzo umara zbog nepravilnog hvata, a količine mleka koja se tako uzima najčešće onda nije dovoljna. Beba opet ne može da se razbudi jer se umorila, pa taj nepravilan hvat ne možemo ni da popravimo jer je beba pospana - opisuje začarani krug Popević.

Zato je, podvlači, najvažnije da u tih prvih dva-tri dana u porodilištu, dok je u dojkama još samo kolostrum, beba bude podstaknuta da pravilno uhvati dojku. Uz to je jednako važno i da u porodilištu postoje oni koji će mamama da pomognu u tome.

- Za 12 godina, koliko se bavim dojenjem, samo sam jednom videla da beba odmah pravilno hvata dojku preko silikonske bradavica. Možda se taj hvat kod nekih i popravi kod kuće, ali to je najčešći razlog zašto dolazi do odustajanja od dojenja. To brzo umara bebu, dojka nije dovoljno ispražnjena, dolazi do začepljenja, beba ne napreduje dovoljno i nepravilan hvat pravi kaskadu svih ovih drugih problema. Ako hvat nije idealan u samom početku, lakše se koriguje. Međutim, ukoliko beba od starta nauči pogrešno da sisa, potrebno je mnogo više vremena da je vratimo na ono kako bi to trebalo da bude - upozorava savetnica.

Popević zato naglašava da moramo da razumemo i bebe.

- Ona se rodila i naučila nešto i sada mi to hoćemo da joj promenimo. Pa i mi odrasli, kada hoćemo neku promenu u životu, čak i ako znamo da nam je to važno, ipak nam bude teško. Sad zamislite bebu koja je dva meseca sisala na pogrešan način. Nije nemoguće, ali menjanje lošeg hvata zahteva upornost i strpljenje. Zato moramo da se orijentišemo na to da se u porodilištu mamama posveti dovoljno pažnje i da se na vreme nauče kako beba ispravno mora da hvata dojku - zaključuje Popević.

preuzeto sa ona.rs