Alkohol smanjuje proizvodnju mleka, a inhibicijom oksitocina smanjuje refleks oslobađanja mleka iz dojke.

Učinak alkohola je individualan kod svakog deteta i zavisi od niza faktora vezanih za majku i dete (stanje uhranjenosti, navike u ishrani, genetika). Alkohol iz krvi dojilje brzo prelazi u mleko, a zatim ingestijom u krvotok deteta gde onemogućava normalno snabdevanje kiseonikom i hranljivim materijama mozak i ostale organe. Кod dojenog deteta se javlja pospanost, kratak san, uznemirenost, slabije sisanje..

Najopasniji je unos veće količine alkohola u kratkom vremenskom intervalu. Кod dece su prijavljeni slučajevi dubokog sna, hrkanja, neosetljivosti na bol, slabog pulsa, nemogućnosti sisanja, prekomernog znojenja, pseudo-Кušingovog sindroma, ileusa sa distenzijom abdomena, toničo-kloničnih napada, trombocitopenije. Poremećaji koji se javljaju kod dojene dece mogu da se pokažu i tokom odrastanja ( usporen telesni rast, mentalna retardacija, poremećaji u ponašanju, smetnje u učenju i prilagođavanju…)

SAVET ZA DOJILJE

Najbezbednije je da ne konzumiraju alkohol.

Кonzumiranje alkohola u prvom mesecu nije poželjno, jer nosi najveći rizik za dojeno dete.

Unos ne treba da bude veći od dva standardna pića dnevno, tj. ne više od 7 standardnih pića sedmično.

Podoj treba odložiti dva sata nakon konzumiranja jednog standardnog pića (potrebno je 2 sata da žena eliminiše alkohol iz jednog standardnog pića, 4 sata za dva, 6 sati za tri standardna pića itd).

Planirati unapred - ukoliko želi da konzumira više od 2 standardna pića, razmotriti prethodno izmlazanje mleka bez alkohola i njegovo čuvanje za naredne obroke.

Кod hroničnog unosa alkohola ne treba dojiti, a kod unosa veće količine preporučuje se izmlazanje i bacanje tog mleka, u cilju održanja proizvodnje mleka.

Standardno piće - alkoholno piće sa 10 – 12 g alkohola (pivo 300 - 330 mL, vino 100 - 125mL, žestoka pića 30 - 40Ml)