Koristi za odojče

Zaštita od infekcija:

• Bebe koje se hrane majčinim mlekom ređe obolevaju od dijareja, gastrointestinalnih i respiratornih infekcija, nego bebe koje se hrane veštačkim mlekom.
• Majčino mleko sadrži bifidus faktor, koji stimuliše rast specifičnih L. bifidus-a u crevima odojčeta, i sprečava širenje drugih štetnih bakterija.
• Desetine antiinflamatornih agenasa ublažuju posledice zapaljenskih procesa.
• Majčino mleko sadrži bela krvna zrnca (limfocite i makrofage) koji učestvuju u odbrani od infekcija.
• Mleko svake majke sadrži antitela koja štite bebu od bolesti kojima je majka bila izložena.
• Faktori rasta utiču na razvoj i sazrevanje imunološkog sistema, centralnog nervnog sistema i drugih organskih sistema (koža).
• Digestivni enzimi, laktaze i lipaze, i mnogi drugi važni enzimi, štite bebe koje se rađaju sa još neizgrađenim ili oštećenim enzimskim sistemima.

Zaštita od alergija:

• Digestivni sistem odojčeta brže se razvija kada se ono hrani majčinim mlekom, jer se tako sprečava kontakt sa stranim proteinima.
• Ređe izlaganje stranim proteinima stvara toleranciju i umanjuje opasnost od alergijske reakcije.
• Hranljive materije kao što su cink i polinezasićene masne kiseline pomažu razvoj imunološkog sistema odojčeta.
• Ako se bebi u prvim danima života da i samo jedna flašica veštačkog mleka, time se povećava verovatnoća pojave alergijskih bolesti. Sve vrste ovih mleka, uključujući mleka na bazi soje, nose rizik od pojave alergije.

Ostale koristi za odojče:

• Niža stopa sindroma iznenadne smrti odojčeta.
• Manji rizik od pojave dečjeg dijabetesa, raka i infekcija srednjeg uha.
• Bolja reakcija na aplikovane vakcine i veća sposobnost borbe protiv bolesti.
• Manje ortodontskih i dentalnih problema (pravilan razvoj lica i vilica ne pojavljuje se propadanje zuba koje je povezano sa ishranom na flašicu).
• Bolji psihomotorni, emocionalni i socijalni razvoj.

Koristi za majku

• Oksitocin koji se oslobađa prilikom dojenja utiče na skupljanje materice i pomaže zaustavljanju krvarenja posle porođaja. Zbog toga je važno da se s dojenjem počne odmah po rođenju deteta i da se ono učestalo nastavi.
• Žene koje doje imaju više energije, one mogu imati dovoljno mleka čak i kod ograničenog energetskog unosa.
• Često isključivo dojenje odlaže ponovno uspostavljanje ciklusa i na taj način učestvuje u zaštiti od nove trudnoće. Na ovaj način se uspostavlja prirodan razmak između trudnoća.
• Smanjuje se rizik od pojave raka dojke i jajnika.

Ostale koristi za majke:

• Ređe pojave postporođajne depresije;
• Manje posla oko hranjenja bebe;
• Brži fizički oporavak posle porođaja;
• Ređe pojave zlostavljanja i zanemarivanja dece (zbog jačeg vezivanja majki i dece);
• Dojenje ima i praktične prednosti – u toku noći i na putovanju;
• Nema razloga za strah da će se mleko noću pokvariti.
• Nema razloga za strahovanje zbog moguće nestašice industrijski pripremljenih mleka, loše distribucije, povlačenja proizvoda, ili krize.

Psihološke koristi od dojenja

Emocionalno vezivanje:

• razvija se veća bliskost i ljubav između majke i bebe;
• majka je emocionalno zadovoljna;
• beba manje plače;
• majka pokazuje više nežnosti;
• manja je verovatnoća da će majka zlostavljati ili napustiti bebu.

Razvoj:

• ima mišljenja da deca u kasnijem detinjstvu pokazuju bolje rezultate na testovima inteligencije.

Koristi za porodicu:

• Cena adekvatne ishrane za majku manja je od cene ishrane dece veštačkim mlekom;
• Novac koji bi bio potrošen za kupovinu veštačkog mleka za odojče može se utrošiti za druge potrebe porodice;
• Štedi se vreme koje bi bilo utrošeno na pripremanje hrane i dodatne posete lekarima radi zdravstvene nege;
• Smanjuju se troškovi za lečenje, lekove, laboratorijske testove i boravak u bolnici radi lečenja. Majke i bebe su zdravije;
• Majke mogu da ostvare razmak između trudnoća pomoću LAM metode (laktaciona amenoreja), čime se poboljšava zdravlje majki.

Dojenje je najbolje

• Kada majka i beba imaju kontakt “koža na kožu” neposredno nakon porođaja;
• Kada beba počinje da sisa u toku prvog sata života i dobija kolostrum;
• Kada je beba stavljena na dojku na ispravan način i kada može efikasno da sisa;
• Kada beba može da sisa kada god zaželi – tokom dana i noći. Ovo se zove “dojenje na zahtev”;
• Kada je beba blizu majke;
• Kada je bebi omogućeno da sisa koliko god dugo ona to želi;
• Kada se bebi ne daju cucle ili laže koje mogu da je učine manje zainteresovanom za sisanje.

Kada beba sisa na ovaj način, stvara se dovoljno mleka, a sama beba je zadovoljnija i napreduje brže. Isključivo dojenje takođe omogućava uspostavljanje dublje emocionalne veze između majke i bebe, što omogućava majci da više uživa u materinstvu i poboljša samopoštovanje.

preuzeto sa www.halobeba.rs