Ne postoji loše majčino mleko, mada je mleko svake žene drugačijeg sastava. Svaka majka stvara svoje jedinstveno mleko, namenjeno njenoj bebi.
Do pojave industrijski proizvedenih mlečnih formula, u slučaju nedostatka majčinog mleka bebe su bile hranjene razblaženim kravljim mlekom uz dodatak šećera.Sa razvojem tehnologije počinju da se proizvode mlečne formule kao zamena za majčino mleko. U početku to je bilo neophodno za bebe koje su ostale bez svojih majki zbog ratova ili bolesti, a kasnije se pretvorilo u paralelni oblik hranjenja zbog pojačane reklamne kampanje i velike proizvodnje ovoga mleka. Reklamom se isticala i još uvek se ističe lažna prednost ovakvog načina ishrane (100 % više vremena za mamu, 20% manje grčeva, zdrav početak za zdrav život, lakše za majke, obogaćeno vitaminima…).
Izazov za sve organizacije i ljude koji vode brigu o deci je kako da se deci od najranijeg uzrasta obezbedi prirodno pravo na najbolju i biološki jedino ispravnu ishranu majčinim mlekom.
Godine 1979. održana je zajednička sednica Svetske zdravstvene organizacije i UNICEF-a u vezi ishrane dece na kojoj je usvojen zaključak da se pokrenu akcije radi promocije prirodne ishrane odojčadi u svetu. Između ostalog istaknuta je potreba da se reguliše način reklamiranja zamena za majčino mleko.
IBFAN – Internacional Baby Food Action Network, 1979.god. – osnovan je u Ženevi. Organizacija preduzima mere u cilju promocije i zaštite prirodne ishrane dece.
Svetska zdravstvena organizacija je 1981. godine usvojila Internacionalni kodeks o načinu reklamiranja i prodaje zamena za majčino mleko. Mnoge zemlje su donele odgovarajuće zakone i uredbe o načinu ponašanja proizvođača mlečnih formula i proizvoda koji se koriste u ishrani dece.
Potom je 1989.god. predložena deklaracija Inocenti za zaštitu, podsticanje i podršku dojenju. Deklaraciju su usvojili u Inocenti centru u Firenci predstavnici SZO, UNICEF –a i drugih nevladinih organizacija.
WABA (Worl Alliance for Breasfeeding Action) Svetsko udruženje za promociju dojenja, SZO i UNICEF pokreću inicijativu „Porodilišta – prijatelji dece“, 1991. godine, o od 1992. god. – WABA – pokreće obeležavanje „Svetske nedelje dojenja“ .
2002. godine je usvojena „Globalna strategija o ishrani odojčadi i male dece“ kao zajednički dokument SZO i UNICEF-a.
SZO 2006. godine je usvaja novu rezoluciju podržavajući Inocenti deklaraciju i postičući države članice za uključivanje u aktivnosti.
2012. godine je doneta rezolucija Skupštine SZO 65.6 „Sveobuhvatni plan ishrane majki,odojčadi i male dece koja navodi šest globalnih nutritivnih ciljeva do 2025. godine, od kojih je jedan povećanje stope isključivog dojenja do navršenih šest meseci na najmanje 50%.
U cilju pružanja podrške i pomoći, SZO i UNICEF su 2014. godine ustanovili Global Network for Monitoring and Support for Implementation of the Code (“NetCode”) dokument koji podstiče primenu Kodeksa i monitoring nacionalnih propisa kao i podizanje kapaciteta za monitoring.
Reklamiranje zamena za majčino mleko je strogo regulisano međunarodnim i nacionalnim propisima, a Srbija je potpisnik Međunarodnog kodeksa reklamiranja zamena za majčino mleko.
Zbog stalnog pada stope dojene dece, zaštite, promocije i podrške dojenju Republika Srbija je donela i Nacionalni program podrške dojenju, porodičnoj i razvojnoj nezi (Službeni glasnik RS,broj 53 od 11. jula 2018). Ovaj program je orjentisan na sprovođenje aktivnosti kroz sistem zdravstva od primarne do tercijerne zdravstvene zaštite. Program sadrži ciljeve, aktivnosti i očekivane rezultate u ovom domenu.
A odgovornost je na svima nama jer je očigledno da znanje o prednostima dojenja, koristi za majku, dete i društvo, nije samo po sebi dovoljno. Potrebna je svest kako lična tako i društvena da se odupremo agresivnoj marketinškoj kampanji.
preuzeto sa www.halobeba.rs
