Osnovna jedinica u kojoj se stvara mleko je sekretorna ćelija laktocit. Laktociti su grupisani u alveole. Grupisane alveole u kojima se stvara mleko, okružene su kontraktilnim mišićnim ćelijama zaduženim za izbacivanje mleka, iz kojih kreću kanalići koji sprovode mleko do bradavice. To je režanj. U dojkama ima od 4 do 18 režnjeva koji čine žlezdani deo dojke.

Grananje izvodnih kanalića dešava se odmah ispod bradavice. 60% žlezdanog tkiva smešteno je na 3cm od bradavice.

Stroma se sastoji od vezivnog tkiva, masnog tkiva, krvnih i limfnih sudova, i nerava. Masno tkivo dojke deli se na; potkožno, intraglandularno (u i oko žlezda) i retromamarno (iza mlečne žlezde). Prosečno ima 9 izvodnih kanalića koji svoj sadržaj izlučuju iz isto toliko režnjeva dojke.

Dojka je čvrsto fiksirana za kožu potpornim vezama (ligamentima). Koža dojke uključuje bradavicu i areolu. Bradavica je mesto otvaranja 4-18 mlečnih kanalića uz koje su glatka mišićna vlakna, znojne i lojne žlezde, i gust splet nerava. Areola je tamni deo oko bradavice koji obično još više potamni u trudnoći i poveća se. Montgomerijeve kvržice se nalaze u areoli, u trudnoći se povećavaju i izlučuju male količine mleka za zaštitu bradavice.Zbog svoje strukture bradavica ima sposobnost uzdizanja. Uzdizanjem bradavica postaje veća, čvršća, i više izražena spremna da je beba lakše uhvati. Najveći deo bradavice izgrađuju glatki mišići koji sprečavaju curenje mleka između podoja. Dojka je izuzetno dobro prokrvljena i protkana nervnim vlaknima. Limfni sudovi skupljaju višak tečnosti iz među ćelijskog prostora i odvode je kroz pazušne limfne čvorove.

Kompletan razvoj funkcije mlečnih žlezda događa se još u trudnoći. Laktociti, žlezdane ćelije, sposobne su za stvaranje mleka još sredinom trudnoće ali visoke koncentracije hormona progesterona i drugih hormona trudnoće, ograničavaju proizvodnju. Kolostrum je spreman za novorođenče i kod porođaja – mleko ne mora „da nadođe“. Većina komponenti mleka izlučenog tokom trudnoće vraća se u plazmu i krv putem propusnih spojeva između mlečnih ćelija (laktocita) u alveolama dojke.

U prvom tromesečju trudnoće dolazi do bujanja žlezdanog tkiva epitela dojke i grananja kanalića.U drugom dolazi do povećanja protoka krvi i grananja krvnih sudova, a u trećem tromesečju dolazi do punjenja epitelnih ćelija masnim kapljicama (stvaranje kolostruma) tj. povećava se sekrecija.

Postoje abnormalno male mlečne žlezde koje se dovode se u vezu sa bolestima štitne žlezde ali i preterano velike mlečne žlezde koje se u trudnoći još uvećaju pa mogu stvarati neugodnosti pri nameštanju bebe na dojku i komplikacija zbog „slepih“ izvodnih kanalića. Veličina i oblik bradavica su od <12 mm do >23 mm na bazi bradavice.

Žene sa velikim bradavicama imaju više problema sa prihvatanjem od strane bebe.

Stvaranje mleka

Kad se beba rodi već ima urođeni refleks sisanja i gutanja, a u dojkama već pripremljen obrok tj. kolostrum. Čim povuče bradavicu dolazi do direktne stimulacije senzornih neurona u areoli dojke, koji šalju impuls mozgu da luče hormone za stvaranje i istiskivanje mleka.

Prvo, impuls ide u prednji režanj hipofize i luči se prolaktin u velikim količinama jer sada nema šta da ga blokira. Izbacivanjem posteljice posle porođaja dolazi do naglog pada nivoa humanog placentnog laktogena, estrogena, i progesterona (hormona trudnoće). Progesteron je glavni „kočničar“ (inhibitor) prolaktina i čim dođe do njegovog pada počinje veće stvaranje mleka.

Prolaktin daje signal mlečnim žlezdama da stvaraju mleko za sledeći podoj. On se veže za prolaktinski receptor i stimuliše ga, čime započinje lučenje mleka na alveolarnoj površini laktocita. Faktor koji kontroliše proizvodnju mleka je broj receptora a ne količina prolaktina u krvi. Prolaktin je neophodan za početak stvaranja mleka ali njegov nivo kasnije nije bitan za količinu proizvedenog mleka. Učestalo dojenje za vreme rane laktacije (prve, druge nedelje) stimuliše stvaranje receptora za prolaktin u mlečnoj žlezdi.

Najveći podsticaj za stvaranje prolaktina je prazna dojka.

Da bi mleko izašlo iz dojki nervni impuls iz bradavice šalje signal zadnjem režnju hipofize da luči oksitocin koji deluje na mišiće koji okružuju mlečne žlezde (alveole) da se stegnu – kontrahuju i tako istisnu mleko iz dojki. Refleks otpuštanja mleka, koji stvara oksitocin, služi da poveća pritisak unutar mlečnih kanala i da ga održi na nivou koji je dovoljan da savlada otpor izlasku mleka iz dojke.

Između 30 i 72 sata nakon porođaja počinje da nadolazi mleko u većim količinama. Stimulacija bradavice (sisanje) uzrokuje otpuštanje oksitocina u kratkotrajnim intervalima (3-4 sekunde) koji se javljaju svakih 5-15 min. Skokovi oksitocina se dešavaju i kod nadražaja bradavice pre dojenja ili mehaničke stimulacije pumpicom.

Neke žene osećaju trnce ili blagu bol u dojci , pri otpuštanju oksitocina iz zadnjeg režnja hipofize. Majke pogotovo višerotke će osećati grčeve u materici prvih nekoliko dana nakon porođaja, takođe mogu osećati pojačanu žeđ, ili osećaj topline, pospanosti i mirnoće.

Podsticaj za otpuštanje oksitocina nije samo sisanje, već i nervni impulsi iz moždane kore koji se aktiviraju kada mama čuje da beba plače, oseti miris bebe, vidi bebu, pomisli na bebu.

Oksitocin na majku deluje tako što ima smirujući efekat, snižava majčin pritisak, umanjuje strahove i agresivno ponašanje, utiče na emocionalno vezivanje sa bebom.

U momentu stvaranja svako mleko je koncentrisano (zadnje mleko). Ako ostane u dojci, povlači vodu i laktozu i tako postaje razređeno (prednje mleko).

Kalorijska vrednost varira od hranjenja do hranjenja i u toku dana zavisi od sadržaja masti u mleku. Sadržaj masti pod uticajem je više faktora; metabolizam masti, majčina težina, dijete, te učestalost hranjenja.

Mleko sadrži mali protein surutke zvani povratni inhibitor laktacije i njegova je uloga da uspori stvaranje mleka kada je dojka puna. Brzina stvaranja mleka se usporava kada se mleko nakuplja u dojci. Češće odstranjivanje mleka iz dojke rezultirati će stvaranjem više mleka.

Male dojke su sposobne da proizvode istu količinu mleka za 24 sata kao i velike dojke. Ali je zato kapacitet skladištenja u većim dojkama veći.

Prestanak stvaranja mleka

Vreme potpunog prestanka i vraćanja dojki u stanje pre trudnoće je različito, ali se obično dešava oko 40 dana nakon prestanka dojenja. Vreme će zavisiti od toga da li je prestanak bio postepen ili nagao, od telesne građe majke, telesna težine, dužine dojenja, brzine metabolizma i mnogih drugih faktora.