Kolostrum je mleko koje se luči prvih nekoliko dana posle porođaja. Ima više belančevina, imunoprotektivnih komponenti, enzima, vit. A i E, a manje masti i ugljenih hidrata. Gusto je, žute boje i iako se ne stvara u velikim količinama (oko 100ml dnevno) idealno je jer se lako vari, bebi daje snagu, zagreva je i pruža potpunu zaštitu.

Mleko se lako vari iako je crevni sistem bebe nerazvijen.To je zato što su belančevine „iscepkane“, a masti uz pomoć enzima lipaze usitnjene pa lakše prolaze kroz zid creva nego kod drugih vrsta mleka.

U kolostrumu je povećana količina enzima – fermenata (lipaza, amilaza, peroksidaza, reduktaza) koji ubrzavaju razlaganje i resorpciju masti belančevina, ugljenih hidrata , što ima veliki značaj jer su u crevima novorođenčeta nerazvijeni enzimi varenja.

Beba po rođenju nema razvijen imunitet, ali u kolostrumu ima raznih materija (antitela, limfocita, leukocita…) koje pomažu u borbi protiv infekcija. Majčino mleko nadopunjuje imunološki nedostatak između vremena kada je posteljica čuvala bebu pre rođenja i 3-4 godine kada je detetov imunološki sistem razvijeniji. U kolostrumu ima imunoglobulina A koji deluje na mestima pod najvećim rizikom od napada bakterija; na sluznim membranama pluća, grla i creva.

Poznato je da gvožđe prenosi kiseonik do ćelija a da ga u maminom mleku ima malo. Ipak bebe koje sisaju nisu malokrvne što je važno zbog ishrane tkiva kiseonikom. Iskoristljivost gvožđa je čak 50% dok je u istoj količini kravljeg mleka ta iskoristljivost 7%. Tome doprinose i materije u majčinom mleku koje se zovu nukleotidi koji povećavaju apsorpciju gvožđa.

Enzim lizozim razgrađuje zid bakterije, vezuje se za bakterijske liposaharide i tako uništava npr.stafilokokus aureus, ešerihiju koli i druge bakterije. Enzim ima dvostruku ulogu antimikrobnu (uništava bakterije) i hranljivu. Njegovim delovanjem nastaju neke belančevine i šećeri.

Takođe, lipaza se veže za mesta koja pripadaju virusima i tako onemogućava viruse da se šire.

Belančevine Taurin i Cistein – igraju važnu ulogu u razvoju mozga i žučnih kiselina.

Mlečni šećer iz kolostruma podstiče izbacivanje prve stolice (mekonijuma). To je dobro zbog odstranjivanja suvišnog bilirubina – žučne boje, čime se smanjuje mogućnost javljanja žutice kod bebe.

Vitamina A ima mnogo u kolostrumu i on utiče na mnoge procese u metabolizmu kao i na kvalitet vida, održavanje epitela, lučenje hormona.

Kako se bebine potrebe menjaju menja se i sastav mleka. Kolostrum se kratko vremenski i malo količinski proizvodi, ali dovoljno, jer beba počinje da ima veće potrebe za energijom a to dobija kroz prelazno mleko kroz masti i laktozu (mlečni šećer).

Prelazno mleko se stvara oko dve nedelje. U odnosu na kolostrum ovo mleko je ređe, beličasto i vodenastije. Manja je količina belančevina što je prilagođeno nezrelim bubrezima bebe. Kvalitetne masti, polinezasićene masne kiseline nastaju od linolne i linolenske kiseline i ulaze u sastav ćelijskih membrana, utiču na rast i razvoj mozga i drugih nervnih tkiva kao i na oštrinu vida. U majčinom mleku ima mnogo i holesterola, to je masnoća koja učestvuje u stvaranju omotača nerava tako dolazi do olakšavanja provodljivosti impulsa kroz centralni nervni sistem.

Majčino mleko sadrži i 130 različitih mlečnih šećera – oligosaharida. Laktoza najpoznatiji mlečni šećer važan je jer pored energije koju daje pri razgradnji, stimuliše i rast dobrih bakterija u crevima – laktobacilus bifidus. Ovaj prirodni probiotik sprečavaja vezivanje loših bakterija za zid creva.Oligosaharidi hrane korisne bakterije koje se onda razmnožavaju, zgušnjavaju na zidu creva. Oligosaharidi čine stolicu mekšom i lakšom za izbacivanje. Laktoza olakšava apsorbciju kalcijuma. Takođe, ugrađuje se i u moždane strukture.

Posle dve nedelje javlja se zrelo mleko. Ono se menja u zavisnosti od doba dana, dužine podoja, preležanih bolesti majke. Na početku je vodenasto i slatko a na kraju podoja je masnije i svetlije boje. Stvara osećaj sitosti. Važno je da beba popije i prednje i zadnje majčino mleko jer tako dobija i vodu i sve ostale hranljive materije.

Majčino mleko je idealna hrana i za prevremeno rođene bebe (bebe rođene pre 37. nedelje trudnoće), tada se stvara prematurno mleko. Mleko sadrži više kalorija, masti belančevina, natrijuma, hlora, kalijuma, gvožđa i magnezijuma. Majka stvara prematurno mleko 4-6 nedelja nakon porođaja. Majčino mleko je najbolji izbor za hranjenje nedonoščeta ili donorsko mleko iz Banke humanog mleka.

Koliko je mamino mleko savršeno govori i činjenica da ima još mnogo sastojaka u maminom mleku koje su tajna za nauku jer nije otkrivena njihova prava funkcija.

Sve u jednom, dobro uravnoteženom obroku!

preuzeto sa www.halobeba.rs