Dojenje bi trebalo da traje najmanje godinu dana, a nakon toga je preporuka da se nastavi i tokom druge godine, odnosno do kada odgovara i mami i bebi.

Dojenjem beba ne dobija samo hranu, već je to jedna od najvažnijih aktivnosti u detetovom razvoju. U drugoj godini života ta potreba i dalje postoji.

Sisanje je izvor zadovoljstva, umiruje bebu, posebno tokom nekih kriznih ili uznemirujućih situacija, uspavljuje bebu, posebno kada je beba bolesna, razvija osećaj sigurnosti i bliskosti sa majkom koji se kasnije prenosi na odnose koje dete gradi sa drugim osobama.

Tokom dojenja majka dodiruje svoju bebu, gleda u nju, priča joj, osmehuje se… dete se oseća bezbedno, sigurno, voljeno. U periodu od 12 do 15-tog meseca dete dodiruje majčino lice, stavlja prstiće u mamina usta, miluje mamine grudi. U periodu od 16 do 20-tog meseca hvata mamu za ruku i vodi je do mesta gde će majka da ga doji, otvara maminu bluzu, traži dojku posebno kada je uznemireno, uplašeno ili pospano. Dete sisa zbog uživanja, a ne zato što je gladno.

Dojenje smiruje dete kada ima noćne strahove, u periodu kada se odvaja od majke zbog odlaska u vrtić ili iz nekih drugih razloga.

Dojenje je obostrano uživanje!

preuzeto sa www.halobeba.rs