U toku proizvodnje mleka, dodatne količine krvi i limfe pristižu u dojku. Dojka postaje topla, puna i teška, to je normalna pojava. Brz porast količine mleka i nedovoljno pražnjenje dojki može dovesti do pojave napetosti – prepunjenosti .
Neke majke imaju više mleka nego što beba može da posisa, pa je kod njih pojava prepunjenosti dojki češća i veći je rizik da dođe do zapušenja mlečnih kanalića. To je prolazna pojava i ubrzo će doći do usklađivanja između „ponude“ i „potražnje“ mleka, a kada je to tačno je individualno. Vremenski period potreban za usklađivanje „ponude i potražnje“ se kreće od nedelju dana do kraja prvog meseca.
Obratiti pažnju da prepunjenost dojki može da blokira isticanje mleka, što dovodi do još izraženijeg oticanja. Dojke tada postaju vrele i bolne, a koža zategnuta i sjajna, javlja se zastoj u isticanju mleka (zastojna dojka).
Zastojna dojka je komplikacija koja se može sprečiti. Nakupljeno mleko potiskuje mlečne ćelije (laktocite), povećava se propustljivost između međućelijskih veza, pritisak delimično ili potpuno prekida protok krvi kroz kapilare oko mlečih alveola, to sprečava dotok hormona oksitocina do mlečnih ćelija. Dolazi do isticanja tečnosti u međućelijske prostore što dodatno dovodi do otoka, odnosno povećanja pritiska i otežanog protoka mleka. Zastoj ometa protok limfe kroz limfne sudove i na taj način ometa odvođenje otpadnih materija (toksina, izmurlih ćelija, bakterija). Zastoj mleka dovodi do izmuranja mlečnih ćelija, resorpcije mleka i propadanja mlečnih žlezda. Stvara se „začarani krug“ zastoj mleka – otok – otežan protok – zastoj… mada jednim delom deo dojke koji nije zahvaćen zastojem nastavlja normalno stvaranje mleka. Kod zastoja mleka ne dolazi do povećanja telesne temperature i obično je zahvaćena jedna dojka, koja je otečena, koža je zategnuta, sjajna, ponekad blago crvena, bradavica je spljoštena.
Postupci koji sprečavaju da dođe do zastoja mleka:
- rano započinjanje dojenja (u prvom satu posle porođaja);
- pravilna tehnika podoja;
- dojenje na zahtev;
- ne ograničavati ni učestalost ni dužinu trajanja podoja;
- isprazniti potpuno jednu dojku , pa tek onda bebu prebaciti na drugu dojku.
Rizik od zastoja je veći:
- ako se dojke neredovno i nepotpuno prazne;
- ako majka ima male dojke (zbog smanjenog kapaciteta skladištenja mleka);
- ako majka ima povećano stvaranje mleka (hiperlaktaciju/stvara više od 60ml mleka na sat).
Postupak
- Proverite položaj bebe na dojci.
- Ne ograničavajte broj podoja.
- Stavite tople obloge (ugrejana pelena, topli mlaz vode, termo gel jastučići) 5–10 minuta neposredno pred početak podoja, olakšaćete isticanje mleka.
- Nežno izmlazajte mleko iz dojki pre dojenja, jer tako omekšavate areole.
- Stavite hladne obloge nakon podoja do 15 min, umanjuju bol i dotok mleka.
- Ako samo dojenje ne dovede do smanjenja napetosti, bitno je izmlazati mleko i između podoja.
Izmlazanje dojke sve do trenutka kada dojka nije više bolna smanjuje pritisak mleka, smanjuje mehanički stres na mlečne alveole, sprečava poremećaj cirkulacije krci i limfe i nije opravdano savetovati majci da se „ne izmlaza zato što će tako stvoriti više mleka“.
Neke majke koje doje su ubeđene da treba „štedeti“ mleko u dojci za sledeći podoj što je pogrešno i utiče na smanjenje stvaranja mleka u dojkama.
preuzeto sa www.halobeba.rs
