Čvrsta kontrola hranjenja: Roditelji odlučuju kada će i koliko dete jesti. To nekada uključuje i hranjenje na silu. Dete se uči da jede i kada nije gladno i da treba da pojede sve iz tanjira. Ignoriše sopstvene mehanizme regulacije sitosti; regulacija se pomera na novi nivo, kada se očekuje stanje punog stomaka. Odojčad koja brzo dobijaju u težini imaju povećan rizik od doživotne gojaznosti. Bez dodatne intervencije velika je verovatnoća da će gojazno odojče nastaviti da bude gojazno tokom detinjstva, adolescencije i odraslog doba.
Detetovi signali se pogrešno tumače i hrana se vidi kao rešenje (primer majke koja smatra da nema dovoljno mleka zato što beba plače ubrzo posle podoja). Hrana se koristi kao nagrada ili kazna ili se nudi kao zamena za aktivnosti sa detetom.
Detetu se prepušta da jede samo. Roditelji veruju da će dete jesti samo kada ogladni; nekada veruju da će prestati da jede kada mu bude dovoljno, iako je pojelo vrlo malo.
preuzeto sa www.halobeba.rs
