Postoje vakcine koje se daju samo jednom za ceo život (npr. BCG – protiv tuberkuloze), neke druge je potrebno dati više puta već u toku prve godine bebinog života (npr. vakcina protiv hepatitisa B), dok je za neke potrebna revakcinacija sve do osamnaeste godine, ali i kasnije tokom života (tetanus).
Ovo zavisi, u prvom redu, od toga da li se radi o vakcini sa živim ili mrtvim uzročnikom. Svaka sledeća doza mrtve vakcine dodatno podiže nivo imuniteta do potrebnog nivoa, dok „žive“ vakcine omogućavaju da se mala količina unetog uzročnika vremenom kontrolisano razmnožava u telu deteta i tako postepeno stimuliše imuni sistem da stvara optimalne količine antitela.
Ali, o kojoj god vakcini da se radi, veoma je važno da dete primi sve potrebne doze, i to u propisano vreme. Ukoliko se iz nekog razloga propusti neka doza, potrebno je samo nastaviti vakcinaciju.
