Odložiti vakcinaciju ako dete boluje od raka ili poremećaja imuniteta ili u slučaju da uzima lekove koji umanjuju  sposobnost organizma da se bori protiv infekcije. Tu decu treba da štiti od zaraznih bolesti dobar kolektivni imunitet (tj vakcinisani vršnjaci).

Visoka temperatura, glavobolja, jeza, drhtavica i bolovi u mišićima, suvi kašalj i kijavica. Pacijenti kojii maju ove simptome, posebno ako imaju neko hronično oboljenje, treba da se jave svom lekaru.

Stručnjaci celog sveta, uključujući i stručnjake Svetske Zdravstvene Organizacije, slažu se da ne postoji veza između MMR-a i autizma. Medicina zasnovana na dokazima pouzdano tvrdi da vakcine ne prourokuju autizam, dijabetes, multiplu sklerozu, astmu, niti hiperaktivnost.

Najvažnija specifična mera je vakcinacija protiv gripa, koju je najbolje obaviti u periodu oktobar – decembar dok je kasnija vakcinacija (januar/februar) dozvoljena ali ne garantuje zaštitu od virusa gripa koji tada počinju da cirkulišu ( za stvaranje imuniteta na vakcinu potrebno je dve do tri nedelje, nekad I duže)

Ona koja se prenosi sa jedne osobe na drugu, često kašljem, kijanjem. Nosioc bolesti može bit zdrav, a ipak da zarazi drugu osobu koja ima slabiji imunitet

Pravilno odlaganje upotrebljenih maramica-nakon brisanja nosa ne držati maramicu po džepovima, u rukama ili u rukavu, već je odložiti u kantu za smeće