Čvrsta kontrola hranjenja: Roditelji odlučuju kada će i koliko dete jesti. To nekada uključuje i hranjenje na silu. Dete se uči da jede i kada nije gladno i da treba da pojede sve iz tanjira. Ignoriše sopstvene mehanizme regulacije sitosti; regulacija se pomera na novi nivo, kada se očekuje stanje punog stomaka. Odojčad koja brzo dobijaju u težini imaju povećan rizik od doživotne gojaznosti. Bez dodatne intervencije velika je verovatnoća da će gojazno odojče nastaviti da bude gojazno tokom detinjstva, adolescencije i odraslog doba.

Neke namirnice češće izazivaju alergiju od drugih (riba, belance, kikiriki i drugo koštunjivo voće…). U cilju prevazilaženja ovog problema (sve češćeg kod dece) bilo je pokušaja da se alergije preduprede odlaganjem uvođenja ovih namirnica, međutim, ova strategija se nije pokazala kao uspešna. Slično je i sa glutenom, uzročnikom celijakije.

Odojče ima urođeni, evolucijom stečeni afinitet za slatko(posebno!) i slano. Urođeno je i odbijanje gorke hrane, što otežava uvođenje zelenog lisnatog povrća. Ove predispozicije mogu se modifikovati ranim uvođenjem različite hrane. Roditelji imaju važnu ulogu u uspostavljanju dobrih navika u ishrani. Ako dete ne prihvati odmah neku novu namirnicu, ne odustajte od nje. Naoružajte se strpljenjem; nekada mu ju je potrebno ponuditi i do deset puta da bi se priviklo na njen miris i ukus.

NE DODAVATI so i šećer u hranu za decu tokom prve godine života, ne samo zbog kratkoročnog efekta na zdravlje, već I zbog formiranja praga za ukus slanog i slatkog kasnije u životu

U početku uvođenja nemlečne hrane dajte odojčetu nekoliko kašičica po obroku. Sa 6 meseci deca uglavnom jedu 5-10 kašičica za obrok a sa 6-9 meseci 2-4 supene kašike. Krajem prve godine 4-6 supenih kašika voća ili povrća, ¼ voćke, do dve supene kašike mesa/ribe, ½ šolje cerealija ili testenine.

Izbegavajte bobičasto voće poput grožđa, višanja, suvog grožđa, čips, sirovu šargarepu, smoki, kikiriki i kokice u prvoj godini života. Sve su ovo namirnice koje mogu da dovedu do gušenja deteta!